P. Tvoj rad ostavlja utisak nežnosti i nevinosti. kao da je neka patina i plava izmaglica prekrila jutarnji pejzaž. Međutim, samo na prvi pogled, jer agresivne i oštre konstrukcije upućuju na drugačiju stvarnost.

Da li je to odraz tvoje personalnosti, pogled na svet, ili nešto drugo ?

I.S. Pre svega to je odraz sveta oko mene u mojoj percepciji. Ohlađen i nadam se oslobodjen suvišnih komentara. Bez namere da išta i ikoga kritikujem, trudio sam se da uhvatim lepotu onoga što jeste, sa svim grubostima i nežnostima, koje po meni, jedino imaju smisla kada idu zajedno. Tako je sa prirodom, tako je i sa samim čovekom. Ovi prizori jesu prijali mojoj duši kada sam ih „lovio“, pa su na neki način odraz i moje ličnosti.

P. Šta bi naveo kao bitan razlog za prihvatanje učešća u Tranziciji (u)lice

I.S. Jedan od bitnih razloga je svakako ideja da se radovi izlažu u eksterijeru (na ulici). Gledam na to kao na neku vrstu pozitivne provokacije, koja bi mogla lako da poremeti neke ustaljene norme.

Obični prolaznici da postanu publika, delo da vidi i otvoreno kritikuje veliki broj ljudi, a autor na sopstvenoj izložbi bude samo nepoznati prolaznik. Dobija se jedna prilično čista situacija koja može da služi kao podsetnik, da je umetnost svačija, a autor nebitan. Sve to I činjenica da je Han, pored toga sto je prijatno mesto I mesto u kome imam prijatelje.

P. Jedan od stavova izložbe je podrazumevao “glavnu ulicu “ kao izložbeni prostor, dok je sdruge strane tvoj izbor, da izložiš svoj rad, bio stari most u Hanu. Mislim da treba napomenuti I to da u tvom izboru lokacije nije bilo ni malo dvoumljenja, a rekao bih, ni razmišljanja.

Šta si toliko zanimljivo Ili možda bitno za svoj rad našao na tom mostu?

I.S. Dvoumljenja oko lokacije nije bilo, a možda ima istine i u tome da nije bilo ni razmišljanja. O tom mostu sam zapravo razmišljao ranije, još prilikom ranijih poseta Hanu. Prvi utisak, naravno, bio je vezan za metalnu gradju. Drugi za umrlice, nalepljene na čelične nosače. Prilično hladni elementi, reklo bi se, hladni i odbojni. Ali, tom mostu društvo prave i dve reke, Morava sa svojom vegetacijom ispod njega, i reka razdraganih ljudi na njemu, koje osim što mostu udahnjuju život, sa njim čine prizor koji snagom kontrasta podseća na mnoge moje radove, pa čak sadrži i neke iste elemente. Na prvu pomisao sam ga doživeo kao prirodno okruženje za izlaganje mojih radova.

S druge strane, most kao takav mesto je posebne energije i mislim da se čovek prelazeći ga oseća uzvišenije, čistije i rasterećenije, što je sve povezano kako sa stvaranjem, tako i sa posmatranjem umetničkih dela.