Sonja Lazić je zahtevala da se njene slike izlože u galerijskom prostoru koji nam je posebno za potrebe izložbe bio ustupljen. Prvo što mi je palo u oči na njenim slikama je površina izatkana raznim, akcijama “slikanja”, čak je i nosila razne stvari, kao na primer: “fleke” od boja , grebanje, po koji udarac četkom, zalepljen predmet, istisnuta boja I šta sve ne. A onda je sve to rekao bih racionalizovano , tj isečeno na kvadrate I stavljeno u još jednu kvadratnu I tradicionalnu formu slike.

Sonja, pitao sam, a šta je u svari ta površina koju praviš? To sam ja, odgovorila je. Možeš li malo bliže da mi kažeš šta je…? E, ne mogu sad.

S.L. Moja serija slika `kompozicija`, je lično zadati eksperiment koji mi je omogucio da se malo više pozabavim svojom unutrašnjom igrom, željom i umećem. Čak i najmanja obojena površina bilo kog materijala može biti slika! Čak i više njih,i još više njih,..! Svedene u jednu zaokruženu priču ,lično moju .

P. Kako bi opisala svoju “ličnu priču”, koju pominješ tj. šta je tu bitno?

S.L. Bezbroj mogućnosti i rešenja. Svedena i jasna struktura mog prezentovanog rada, prikazuje simboličke dijagrame sagradjene od fragmenata snova i svakodnevice ! Kretnje, Znak, Cilj..Skrenite pogled ,obratite pažnju, iako ste u prodavnici, ulici, lokalnom kafiću...Ovaj, ali i moj šarenoliki svet je tu. Obratite pažnju. On je crta, signal ,događaj i zbivanje!


P. Govoriš o refleksiji i vizuelnim informacijama iz našeg okruženja, koje nekako “fragmentacijom” ispunjavaju čak I snove I ulaze u našu podsvest. Ti nalaziš mogućnost da to predstavite svojim ličnim znakom.

Jesu li onda tvoje slike neka vrsta znakova koji bi trebalo da nas presretnu i da nas obaveste ili upozore na nešto?

S.L. Kao umetnik ,u svom dosadašnjem stvaralaštvu i likovnom izražavanju, neretko sam svoja dela podsvesno vezivala nekim simbolom, ličnim pečatom. Znakom ! Naravno, odlika svakog umetnika kao individue i samog tvorca i autora.

Neskromna ću biti, ali kroz srednjoškolsko putešestvovanje grafičkog dizajnera i sada kao Akademskog likovnog umetnika jaka je želja u meni da svedeni, geometrizovani oblik čistog znaka opstane. Kroz portret, pejzaž, kružnica koja zatvara, čvrstina,,.simbol sunca, vrtloga, vira !,.simbol je neizostavan i on daje smisao i okvir mom radu. Krug, kružnica, smer, strela, kvadrat.. Kvadrat, kao simbol temelja koji je u večnoj težnji za nadogradjivanjem, realizacijom, konačnim...ciljem. Vidite..Posetite ga..!

P. Šta je za tebe bilo zanimljivo u zadatoj temi “tranzicija(u)lice)”, I navelo te da prihvatiš učešće?

S.L. Vrlo intrigantan naslov, kao i tema samog projekta bacila mi je 7 slika u lice...,Ono što je čekalo na zidu poslalo mi je poruku da je to već realizovan projekat koji je čekao sve do ovog momenta. Ideja mog vidjenja, razmišljanja i pogleda o istom!.. Prelaz ili tranzicija u(lice) da prevedem bukvalno, ostavlja u nama, svesno ili nesvesno bezbroj informacija, koje hteli mi to ili ne, podsvesno primamo. To je pešak sa čudnim šeširom, sveže ofarbana zebra `pešačkog prelaza, pogled ka semaforu koji postaje zelen, šalje nam signal, ZNAK ! Koračajući nekim zacrtanim ciljem ili zamišljeni, udarićemo o banderu oblepljenu svežim flajerima.

Putovanje, last minute, nemojte propustiti..,malo smo došli k sebi prelazeći rukom preko čela, bacićemo pogled na gore gde gigantski bilbord poručuje: “Tražite osveženje, probajte naše sokove”! Znači kraj puta, slučajnost ili neminovnost....