Šta je za tebe zanimljivo u datoj temi?

Svet turizma. Postoji jedan ceo svet napravljen i izgradjen o tome gde trebate da odete I uživate u lepim bojama na ostrvu sa talasima, kokosima, lepim devojkama sa Tahitija, Havaja I gde sve ne. Zanimljivo je koliko je predstava tog sveta jasna i precizna, definisana kroz ikonografiju turističkog plakata. Sve jedno što je to svet iluzija i što ne postoji, vi o tome imate puno informacija i što je posebno bitno, lepih podataka. Dakle postoji jedan ceo svet, izražen "turističkom ikonografijom" i to ne od juče, već više od sto godina.

Međutim, zamislite samo koje su boje neophodne da bi se neko mesto napravilo, ili predstavilo turističkim. Svakako može da se vidi samo kroz te "naočare", jer ne postoji nigde drugde, ali vam je dato mašti na volju da uradite šta god hoćete. Možda je i ideja cele izložbe bila upravo to, pogledati “obična” nama dobro poznata mesta kroz prizmu jarkih boja i romantičnih, zavodljivih priča, ali pre svega pogledati tamo negde daleko unutar sebe samih.

Na koji način tvoje slike određuju "svet turizma" ?

Bavio sam se vrstom nametnutog “prefiksa” stvari. Oznake pripadnosti, etikete, ili druge vrste prefikse, kojima se klasifikuije i racionalizuje, tj. iznalazi što određeniji odnos prema stvarima. U ovom slučaju to je turistički prefiks.

Pića koja pijete samo na godišnjem odmoru, ili sa nekom majcom koju nosite na godišnjem odmoru ne možete da dodjete kući, jer to pripada vizuelnom domenu shvatanja i poimanja, nekih"‘morskih dešavanja" i "morskog" konteksta. Postoji sijaset stvari, kojima stavljamo nevidljive etikete, ali ne samo stvarima, jer stvar jeste u tome da etiketu prvo zalepimo sebi. Pre nego i krenemo na odmor, uskačemo u potpuno drugačiju priču. Prefiksi i etikete dramatično menjaju naš svet, te su samim tim i naše reakcije drugačije. Ja mislim da je to uzajamni proces prihvatanja, pre nego stvaranja u kome masovno učestvujemo, a ja sam pokušao da to vizualizujem.